Унија послодаваца Србије (УПС) је одржала конференцију за новинаре у Медија центру у Београду и том приликом је затражила од републичких органа измене Закона о раду, како би се смањила оптерећења реалног сектора и повећала запосленост у Србији. Председник УПС-а Небојша Атанацковић је позвао представнике Зрењанинског пословног круга, чији чланови запошљавају значајан број радника у свом региону, да учествују у овој конференцији и изнесу своја искуства и ставове по питању Закона о раду. На конференцији су у име ЗРЕПОК-а говорили председник Драган Видаковић и члан Извршног одбора Горан Ковачевић.
Председник УПС-а Небојша Атанацковић је на конференцији за новинаре указао на низ тешкоћа у којима се нашао реални сектор, због дугогодишњих наслеђених проблема и последица економске кризе. Он је рекао да су послодавци кроз постојеће законске одредбе неправедно оптерећени, као и да држава своју социјалну обавезу често пребацује на привреду, као што је случај са најновијм обавезом запошљавања инвалида. Атанацковић је навео да послодавце оптерећује и обавеза да раднику приликом отпуштања морају да уплаћују отпремнину за све године радног стажа, уместо да се то односи на године стажа проведене код тог послодавца.
Председник „Зрењанинског пословног круга“, Драган Видаковић је, најпре, искористио прилику да представницима београдских медијских кућа представи ЗРЕПОК као организацију и њене циљеве, а потом изнео и своје ставове у погледу важећег Закона о раду.
Он је рекао да постојећи Закон о раду има исувише много одредби из давно за нама осталих социјалистичких времена илуструјући то сачуваним терминима као што су „топли оброк“ и „регрес за годишњи одмор“ за које је рекао да су законодавци у времену комунизма имали више обзира и ове категорије, за разлику од актуелног закона о раду, нису биле оптерећене порезима и доприносима што сада јесу и то потпуно једнако као и зараде запослених. Осим тога, Видаковић је указао на сложене и непотребне процедуре приликом отпуштања радника које одвраћају послодавце од новог запошљавања јер не ретко испада да се лакше „развести од жене“ него разићи са запосленим радником чак иако је он направио озбиљне пропусте у раду и чак ако је евидентно да је оштетио фирму или да је очигледни нерадник. Он је посебно нагласио да добрим радницима не требају толике заштите јер њих штити њихов добар рад за којим добри послодавци увек имају потребе, тако да му због свега тога овај закон више личи на „закон о заштити нерада“ а не на закон о раду. Све ово доприноси одвраћању страних инвеститора и одустајању домаћих инвеститора од новог запошљавања. Због напред наведеног, Видаковић сматра да је важећи закон о раду неопходно мењати, ако држава жели да реши проблем запослености у земљи, као и да тај закон у суштини није примерен реалној економској ситуацији у земљи због кризе и транзиционих процеса.
Горан Ковачевић се заложио за флексибилан модел запошљавања, што би допринело смањењу незапослености и смањењу броја оних који "раде на црно". Он је посебно указао на „круте“ одредбе Закона о раду у погледу модалитета запошљавања и илустровао својим примером у пракси где му у пословању осцилирају потребе за ангажовањем запослених а нема могућности због законских ограничења да са њима закључи адекватне радне ангажмане.
Комплетан текст предлога измена Закона о раду које је предлажила Унија Послодаваца Србије можете прочитати овде: Предлог измена закона о раду (УПС).pdf (226 KB)