ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ЗАКОНУ:
Скупштина Србије је 26. маја усвојила Закон о спречавању злостављања на раду, који забрањује било који вид злостављања на раду и у вези са радом.
Злостављање, према том закону, представља свако активно или пасивно понашање према запосленом или групи запослених које се понавља, а које за циљ има или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја запосленог.
Под злостављањем се подразумева и понашање које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршава услове рада или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопствену иницијативу откаже уговор о раду или раскине радни однос.
Предвиђене казне износе од 10.000 до 40.000 динара.
Закон предвиђа обавезу послодавца да запосленог заштити од злостављања и да је у том циљу дужан да створи услове који су неопходни за здраву и безбедну радну околину и да рад организује на начин којим се у највећој могућој мери спречава појава злостављања на раду и у вези са радом.
Он има и обавезу да запосленима обезбеди услове у којима неће бити изложени злостављању на раду и у вези са радом од послодавца, односно одговорног лица или запослених код послодавца.
Он је дужан и да спроводи мере обавештавања и оспособљавања запослених и њихових представника да препознају узроке, облике и последице злостављања на раду, а одговара за штету коју одговорно лице или запослени, злостављајући проузрокује другом запосленом.
Запослени је дужан да се уздржи од понашања које представља злостављање и понашања које представља злоупотребу права на заштиту од злостављања, а уколико се тога не придржава одговоран је за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радне дужности.
Законом је утврђено и право запосленог који сматра да је изложен злостављању да одбије да ради у току поступка за заштиту од злостављања код послодавца ако послодавац није предузео мере за спречавање злостављања до окончања поступка и то под условом да том запосленом, по мишљењу службе медицине рада, прети непосредна опасност по здравље или живот.
Запослени има право на накнаду зараде за време одбијања рада, као и обавезу да се врати на рад ако послодавац предузме мере којима се обезбеђује заштита тог запосленог од злостављања у току поступка код послодавца.
Право на подношење захтева за заштиту од злостављања код послодавца застарева у року од шест месеци од дана када је злостављање учињено, а тај рок почиње да тече од дана када је последњи пут извршено злостављање.
СТАВ ЗРЕПОК-а У ПОГЛЕДУ УСВОЈЕНОГ ЗАКОНА:
„ЗРЕПОК“ сматра да је чиста илузија да закон може уклонити последице вишегодишњег урушавања вредности које карактеришу хумано друштво, а промовисање нељудскости као прихватљивог понашања уколико је резултат оваквог понашања корист или интерес (читај: НОВАЦ).
Доношење Закона о мобингу је чист чин улагивања тзв. „Западу“, без праве жеље да се стварно примени. Иако је само неколико земаља ЕУ (неупоредиво развијенијих од наше) донело овакав закон (8 од укупно 27), важно је било показати да смо већи Eвропејци од њих самих.
У земљи где радници секу себи прсте зато што их држава не штити од очитих незаконитости, сада се оговарање проглашава кажњивим делом. Можете ли замислити Суд који утврђује дали се Соса швалерала или не.
Прави мобинг врши наша држава која је дозволила да имамо преко 20% незапослених, па сваки радник живи у страху да не изгуби посао јер зна да иза њега стоје људи који би радо били „мобинговани“, али да заузврат имају посао.
Све у свему, резултат овога закона биће још већа главобоља послодаваца и оптерећење и у онако тешким условима пословања, одређени прилив новца у државну касу (прикупљен кроз прекршајне казне), а стварни интереси радника ће бити тамо где су и сада – НА ДНУ СУДСКЕ ФАСЦИКЛЕ.
Због свега напред изнетог, ЗРЕПОК сматра да је усвајање овог и оваквог закона у овим условима и тренутку времена, у Србији, само још једно „бацање прашине у очи“ и замагљивање стварног стања у нашем друштву и привреди у којем се незна коме је горе: незапосленима, запосленима или њиховим послодавцима....